Uloga Igre u Pripremanju Dece za Polazak u Školu


englesko zabaviste, vrtic, polazak u vrtic, kako spremiti dete za vrtic

 

Uloga Igre u Pripremanju Dece za Polazak u Školu

 

Funkcija vrtića nije samo priprema dece za školu, već je njegov značaj pre svega u doprinosu razvoju dečije ličnosti. Psihoanalitičari ističu značaj mentalne klime u kojoj je provedeno predškolsko detinjstvo. Samom orijentacijom vrtića na razvoj socio-emocionalnih aspekata ličnosti, uz negovanje stvaralaštva, podsticanja samostalnog izražavanja, aktivnosti putem igre i aktivnosti po dečijem izboru, on odudara od zahteva i organizacije koju nameće škola svojom usmerenošću na predmete i forsiranjem kognitivnog razvoja.

Obrazovanje predškolske dece doprinosi njihovom trajnom razvoju, a ne samo neposrednoj pripremi za školu. Ono treba da omogući širok podsticajni život, da omogući različite kontakte, upoznavanje sa prirodom, sa sredinom, likovnim i muzičkim umetnostima i svojim ukupnim radom pomogne razvoj onih sposobnosti koje čine pretpostavku za učenje matematike, maternjeg jezika, poznavanja prirode i društva. Neophodno je podsticanje deteta u sticanju različitih saznanja da bi se razvile njegove opšte sposobnosti i napravila osnova neophodna za kasnije sticanje znanja i obezbedila motivisanost za dalje učenje, razvijanje radoznalosti i saradnje.

Prava priprema za školu je razumevanje svog neposrednog okruženja, razvijanje osećanja odgovornosti za svoje postupke i stalna iskrena podrška odraslih, bogato razvijena mašta, a svi ovi procesi se odvijaju najuspešnije kroz igru.

 

     Karakteristike igre u predškolskom periodu

 

uloga kutija

 

 

Pogrešan je stav, naročito kod roditelja, da je igra korisna samo u malđoj predškolskoj grupi, dok šestogodišnjake, mesto nje, treba učiti onome što ih očekuje u školi. Postepeni prelazak od igre ka učenju terba da se dogodi unutar igre, a ona treba da preovlađuje u aktivnostima i pripremne grupe u vrtiću, ali je dobrodošla i u školi.

Igra predškolskog deteta je: dobrovoljna, slobodna, nema cilja van sebe, samostalna je po organizaciji i nesputana u maštovitosti. Deca stupaju u igru po sopstvenom izboru, a vaspitač treba svakog trenutka da vodi računa o delikatnosti svakog pokušaja da se utiče na igru ne narušavajući njenu spontanost, inicijativu dece i dobrovoljnost, bez kojih igra gubi svoju privlačnost i motivacionu vrednost, prestajući tako da bude igra.

 

 

      Uloga igre u pripremanju dece za školu

 

U igri mašte ili igri uloga dete koristi svoja iskustva o socijalnim odnosima među ljudima, bolje ih upoznajući kroz svojevrsnu praksu i usvajajući norme društvenog ponašanja. U njima se prvi put javlja i poseban način delovanja na misaonom planu, različit od praktičnog delovanja. U ovim igrama se pored fantazije i imaginacije, kao i sposobnosti stavljanja na tuđu tačku gledišta, razvija i veoma važna simbolička funkcija mišljenja.

Kada je u pitanju pripremanje dece za školu, poseban značaj imaju didaktičke igre i igre dramatizacije, koje doprinose razvoju dečje komunikacije i stvaralaštva.

U igri se događaju najvažnije promene u psihičkom životu deteta, oblikuje se osnova na kojoj će ono dalje graditi svoju ličnost i odnos sa svetom koji ga okružuje.

Uporedo sa igrom, za pripremanje dece za školu, od velikog značaja su i njihove radne aktivnosti. U njima se formiraju takve voljno-karakterne osobine kao što su koncentracija, istrajnost, savesnost, upornost, odgovornost za svoje postupke, sposobnost da se planira i planirano ostvari uprkos teškoćama, kao i pozitivan odnos prema radu i vrednoća.

Pravilno odmerene i osmišljene dečje aktivnosti u adekvatno pripremljenim uslovima, uz podršku i podsticaj odraslih, doprinose tome da se deca slobodno, spontano i kreativno izražavaju. Odrasli intervenišu u toku igre samo onda kada deca to žele ili kada proces igre to nalaže.

Čak i rukovanje najobičnijim priborima, alatkama i uređajima može da pribavi deci bogata iskustva, zahvaljujući njihovoj sklonosti da oprobavaju razna svojstva stvari i pojava.

uloga chefs

                   U okviru radnih aktivnosti posebno treba negovati pomoć drugima, zajedničke poslove sa vršnjacima, asistiranje odraslima, specijalnu pomoć starijim osobama. Ovo je važno, ne samo zato što se tako dete osposobljava za timski rad, već i što uči od iskusnijih i veštijih od sebe, a razvija i moralne osobine neophodne za život u društvu. To se postiže najprirodnije kroz uključivanje u radne aktivnosti  u kojima dominira pomoć odraslima u obavljanju niza poslova. Brojne radne aktivnosti mogu se podeliti na četiri osnovne kategorije:

  • samoposluživanje i kućni poslovi
  • briga o biljkama i životinjama
  • pravljenje igračaka i drugih upotrebnih predmeta i
  • aktivnosti u široj društvenoj sredini.

Igra, dečji razvoj i vaspitanje su u komplementarnom odnosu. Igra potpomaže i usmerava dečji razvoj, indirektno vaspitava i obrazuje, a razvojni potencijali otvaraju prostor za nove igre. Kroz igru se najpotpunije razvija krupna motorika, koordinacija oko-šaka i fina motorika, a predškolski period je najznačajniji period za njihovo razvijanje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Poslednje Vesti

Upis u zimski semestar 2017/18 je počeo. Javite se na…

Razvežite jezik! Počnite da pričate engleski, nemački, španski... Novi kursevi…

Sve vesti