Obrazovni Sistem Montesori


englesko zabaviste

Obrazovni sistem Montesori  

       maria_montessori

 

Marija Montesori rođena je 31. avgusta 1870. u Kjaravaleu u Italiji. Bila je italijanska lekarka, obrazovni radnik i pedagog, filozof i čovekoljubac; najpoznatija je po svom obrazovnom sistemu „Montesori“, koji se odnosi na decu od rođenja do adolescencije. Njene obrazovne metode su i danas u primeni u velikom broju državnih i privatnih škola širom sveta.

Montesori je 6. januara 1907. godine otvorila „Dečiju kuću“ (ital. Casa dei Bambini). U školu je uključila brojne aktivnosti i obrazovne materijale, ali je zadržavala samo one koji su decu zaista zaokupljali. Montesori je shvatila da deca koja provode vreme u okruženju koje je osmišljeno da podržava njihov prirodni razvoj imaju moć da sama sebe obrazuju. Kasnije je taj proces nazivala samo-obrazovanjem (auto-edukacijom).

Montessori-sorting_pie

 

 

Polazni stav Marije Montesori je da „dete samo sebe otkriva pokretima i senzomotornim iskustvima“ još od najranijih trenutaka svog života. Dete u sebi po samom rođenju ima potrebu da uči i stvara i sve što vaspitač treba da čini je da mu oslobađa puteve kojima će moći da se samosazna. Te unutrašnje potrebe su uvek konstruktivne ukoliko im se omogući ostvarivanje. Ovaj princip se često izražava rečenicom: „Pomozi mi da to uradim sam!“.

Po Montesorijevoj, u najranijim uzrastima dete neće da mu se išta pokaže, nego samo da mu se „pomogne u procesu njegovog prirodnog razvoja“. Da se pažnja deteta ne bi raspršila, odnosno da bi se dete usredsredilo na određeno učenje, treba mu pružiti potrebnu tišinu i mir u prostoriji u kojoj uči. Osobe koje rade sa decom ne treba da pokušavaju da uliju znanje u glavu deteta, nego da u kratkim i pojedinačnim razgovorima, objašnjavanjem i pružanjem pomoći u razumevanju podstiče njihovu radoznalost i usmerava njihov dalji rad.

 

         Presudno doba

 

Montesori smatra da je dete sa tri godine već postavilo temelje svoje ličnosti i da mu je tek tada potrebna spoljašnja pomoć u školskom obrazovanju. U knjizi „Upijajući um“ Montesori tvrdi: „Detetova  dostignuća su tolika da se slobodno može reći: mališan koji sa tri godine polazi u „školicu“ već je mali čovek.” Psiholozi tvrde da su naše sposobnosti, u poređenju sa sposobnostima deteta, veoma oskudne. Da bismo uspeli u onome u čemu je dete uspelo tokom prve tri godine života, nama, odraslima, trebalo bi šezdeset godina napornog rada. … Ipak, ono ni tada nije iscrpilo moć koju poseduje: da „upija“ iz svoje okoline.“

Montesori je tako došla do zaključka da obrazovanje nije rezultat rada učitelja, nego prirodni proces koji se odvija spontano u ljudskom biću. Dete ne uči slušajući reči učitelja, nego sopstvenom aktivnošću i iskustvima. U toj situaciji učitelj treba da omogući detetu okruženje u kojem će samo moći učiti.

 

Kazna i nagrada

 

U obrazovnom sistemu „Montesori“ nema potrebe ni za nagradom, ni za kaznom. Montesori se suprotstavlja uvreženom stanovištu po kojem dete treba već po počinjenoj grešci ispravljati ili čak kritikovati. Takođe, smatra da nagrada, koja se ionako, osim u sistemu ocena, u ustaljenim školskim programima relativno retko daje, oduzima duhovnu spontanost deteta.

 

Obrazovni materijal i okruženje

blocks

 

U skladu sa idejom da deca treba da budu slobodna i uče kroz sopstvenu aktivnost, Montesori je deci u svojim školama zadavala različite zadatke iz oblasti botanike, vrtlarstva, kuvanja, čišćenja, brige o životinjama i, naravno, čitanja, pisanja itd. Deci je bilo dozvoljeno da se slobodno kreću po učionici, a nastavnik bi bio tu da pomogne ako postoji neki problem. Učionica nije smela biti prenatrpana i bučna i trudilo se da svakom detetu bude pružen mir u kojem može da rešava/obavlja svoj zadatak, a da mu se pažnja ne rasprši.

Materijali koji se koriste u radu sa decom se dele na četiri opšte kategorije:

– senzorni

– akademski

– kulturni i

– umetnički materijali

Deca se uz pomoć senzornih materijala vaspitavaju i usavršavaju čula: vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa, zatim osećaj za toplotu, za težinu, za oblik i veličinu, osećaj za boje i slično.

Akademski materijali koriste se za početnu obuku u govoru, čitanju, pisanju, kao i u prirodnim naukama.

Kulturni i umetnički materijali služe za samoizražavanje i prenošenje ideja. Oni obuhvataju materijale kojima će se deci približiti muzika, crtanje i modelovanje. Pre svega, vežbanje se sastoji u usvajanju tehnika, na primer priprema za likovno izražavanje ista je kao i za pisanje.

Širom sveta obrazovni sistem Montesori je u upotrebi, a brojni su polaznici čak i iz kraljevskih porodica koji svoju decu obrazuju po ovom sistemu.  Poznati primer je britanska kraljevska porodica.

U našoj školi obrazovno-vaspitni rad zasniva se na „budjenju“ želje za učenjem, zadovoljavanju radoznalosti, izgrađivanju koncentracije deteta, razvijanju radnih navika i samopuzdanja. Ciljevi se ostvaruju putem aktivnosti iz praktičnog  života, senzorno-perceptivnih vežbi, vežbi iz matematičke i jezičke oblasti, aktivnosti/vežbi i eksperimenta iz prirodnih nauka, istorije, geografije… kao i kroz aktivnosti iz umetničkih domena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Poslednje Vesti

Upis u zimski semestar 2017/18 je počeo. Javite se na…

Razvežite jezik! Počnite da pričate engleski, nemački, španski... Novi kursevi…

Sve vesti